#tb to High School

Mnogo poznatih romana svetske književnosti adaptirano je i preneto na filmsko platno. Neki bolje, neki lošije (po mišljenjima kritičara). Neki toliko dobro da su nadmašili slavu romana od kojih su nastali. Što naravno ne znači da su ta književna dela manje dobra. Znači da su oba dela vrhunska i vredna pažnje.

Mišljenja sam da zbog digitalne ere u kojoj živimo većina ljudi radije pribegava filmskim verzijama slavnih romana, te da zbog toga često slava filmskog ostvarenja ume da 'zaseni' književno delo od kog je nastalo.

Nikada se nisam bavila kritikom i mišljenja sam da su književnost i film dve potpuno različite umetnosti, te da se svaka doživljava na poseban način i da ih ne treba porediti. Filmovi nastali kao adaptacije književnih dela prikazuju režiserovu slobodnu interpretaciju, odnosno sve ono što knjiga daje mogućnost čitaocu da sam zamisli. Te da te dve stvari treba doživljavati samostalno, prepustiti se i uživati u svakoj ponaosob.

Tolstojevu Anu Karenjinu sam čitala kao srednjoškolka i ništa bolje od jedne srednjoškolke je razumela, odnosno ne razumela. Zato sam sa velikom radošću pojurila u bioskop čim sam saznala da se daje najnovija filmska verzija ovog romana. Bilo ih je i ranije, ali ova se izdvaja jer je u pitanju ruska verzija priče o beskrajnoj i tragičnoj ljubavi, ispričana iz muškog ugla, priča koja prikazuje sjaj i raskoš carske Rusije, ali i društvene odnose tokom XIX veka.

Mislim da mnogi nisu pročitali roman, ili bar ne do kraja, ali svi znaju da je u pitanju luda i tragična ljubav zbog koje se Ana bacila pod voz. Takođe verujem i da većina nas koji smo ga pročitali kao lektiru nismo bili dovoljno zreli da ga razumemo. Zato neću pisati o radnji filma već ču vam samo reći da požurite sa gledanjem.

Iskoristite ove hladne dane i umesto večeri uz televiziju priuštite sebi malo uživanja ispred bioskopskog platna. Pre svega izaberite bioskopsku salu koja ima udobna sedišta jer film traje gotovo dva i po sata. Radnja će vas držati budnim, ne brinite, ali obavezno zadovoljite sve potrebe pre početka filma jer vam neće dozvoliti odsustvo ni na par minuta. Kupite kokice ili naćose, uvalite se u sedište i prepustite.

Uživaćete. U svim segmentima filma. U kameri, efektima, muzici, scenografiji, raskošnim kostimima, bogatstvu carske Rusije, u lepim glumcima i dobroj glumi. Anu ćete mrzeti i voleti na smenu, nerviraće vas, ali na kraju, mislim da ćete je razumeti. Ja jesam.

Kao srednjoškolka, bez imalo životnog iskustva, osuđivala sam je. Sada shvatam da sam grešila. Bila je čudna žena. Koja nije bila stvorena za vreme u kom je živela. Prkosna, impulsivna, iskrena. Žena koju nije bilo lako voleti. Žena koja je spremna da umre zbog ljubavi. A da li je to zaista uradila, reditelj ne kaže eksplicitno, već naprotiv, ipak ostavlja gledaocu da sam kreira završnicu na osnovu utiska koji je o njoj stekao tokom filma.